Милан Ружић: Икона нове српске културе

Шта се то отворило и просуло по Србији? Одакле оволики шљам увијен у украсни папир? Ко нам ували толику некултуру и натера нас да је као културу схватимо?

Какве се то реченице са телевизије чују? Коме смо све ово дали да јавно мисли, а нема чиме? Чијих смо се то слика нагледали, а ниједна нас никада није морала интересовати? У коју то рупу упадосмо и дозволисмо да нам је приказују као вилу? У чија се одела облачимо када нам их могу сутра одузети? Где смо скренули, па у овој земљи најбоље живе они најгори чије се деловање креће на линији између простачког и умоболног? Какви нам то људи наплаћују своја недела, а ми их са апетитом плаћамо?

Такви људи су ушли и у културу – једини преостали храм који нас може одбранити! Ако нам и то опогане, а већ великим делом јесу, чему ми да се надамо? Како остати нормалан у земљи у којој се једна реклама врти на телевизији на сваких петнаест минута, а у којој нам дете поручује: „Постаните славни преко ноћи!“ Каква је то Србија у којој певачица за наступ, да би била што боље одевена, мора да се разодева? Који су то филмови које финансира ова земља, а снимају се како би баш Србију што више попљували?

У којој то Србији сви редом певају, а нико више ни због чега не плаче иако би свако имао за чим, за ким и због чега?! Када је наша мера постала медијска слава, а најглупља изјава прерасла у најслушанију?

Како људи без икаквог талента опседају екране, а људи са талентом раде на улици? Како се осећа доктор наука када у његову испружену руку на улици, неки од најнеукијих убаци покоји динар, јер је славан, па има?

Где су границе нашег неукуса? Откад постадосмо канте за ђубре које похотно гутају сво ово смеће које нам се пласира од стране људи који никада ништа нису направили осим глупости? Кад почесмо да аплаудирамо на текстове од три реченице, сачињене од по пет речи од којих свака има бар по једну, ако никакву другу, а оно бар правописну грешку? Где смо се то упутили ако за најгоре плаћамо карту, а празне су нам сале на поетским вечерима које су уз то и бесплатне? У ком то периоду наша усмена књижевност постадоше песме о гаћама и аутомобилима? Са колена на колено се преносе песме о голим коленима!

Како то да су сви факултетски образовани, а пола народа је написмено? Откуд то да смо сви незапослени, а кафићи су нам увек пуни? Каква деца одрастају у Србији ако од родитеља траже за изласке, а не морају да купују уџбенике? Што ми ову државу и даље зовемо Србијом, када је можемо назвати Робијом?

Ми смо робови свега онога што никада, нигде и никоме није ваљало, па смо се ми обавезали да то баштинимо, јер нико други није хтео! Своје смо одбацили, јер није у тренду! Неки нови клинци, не сви, уклапају се у светске трендове, како модне, тако и „уметничке“, а за те прохтеве њихови родитељи леђа поломе на њивама како би им дали новац, иако ће се првим динаром тих истих родитеља одрећи као баласта који кочи њихов напредак ни у шта!

Ко нама стоји на бранику, ако га још увек имамо? Постоји ствар која се зове „култура живљења“, али ми смо сваку културу протерали, па сад и живимо онако како на интернету видимо да треба!

Кажу да ће будући нараштаји у Србији бити „изгубљене генерације“! Неће! Будуће генерације ће бити „пронађене генерације“ – деца пронађена на ђубришту и олупинама српске културе!

И не би овог текста ни било да не видех једног од представника те нове „српске“ културе – облајхану плагијаторку гласа за све осим за певање, сумњиве прошлости са сумњивим типовима, са више одеће скинуте са себе него обучене, са више пластике него на отпаду, са мање укуса него што га има вода, са више бестидних снимака и слика него порно индустрија, са мање талента од неталентованих, са више украдених песама од оних које се сниме у Србији за годину дана – и таква једна „икона нове српске културе“, нашла је за сходно да некоме каже: „Срам те било“! Ако ниједна друга, ова реченица је цео наш полом и одговор на свако постављено питање! Уколико се нешто ускоро не учини, на тој реченици такве особе ће скончати Србија… Ако већ није!

Пре ћу бити неславан и небитан за тај нови свет, него застиђе својих родитеља,  срамота предака и славни џелат своје земље!

Извор: Искра

Подели...
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on VKShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someonePrint this page