Александар Дугин: Либерализам као тоталитарна идеологија

Шта је доминантна идеологија савременог Запада и његове геополитичке авангарде – САД? Ово питање погађа сваког од нас. Будимо отворени: ми смо изгубили у глобалном геополитичком сукобу и зато смо дужни да знамо прецизно и строго – ко је господар у новим условима планетарног распореда снага, какве су основне црте његовог погледа на свет, шта он мисли о свету, историји, судбини човечанства, о нама самима?

То је неопходно свима – и онима који имају намеру да се помире са судбином и покорно служе новим господарима, и онима који одбијају да прихвате овакво стање ствари и теже устанку и освајању нове геополитичке слободе.

Нас су убеђивали да на Западу уопште нама никакве идеолигије, да тамо влада плурализам ставова и убеђења, да је свако слободан да верује у шта год хоће, да мисли, говори и чини што хоће.

То је апсолутна лаж, пропагандни потез позајмљен из арсенала „хладног рата“ (рата против нас). На Западу заправо постоји доминирајућа идеологија која није ништа мање тоталитарна и нетрпељива него било која друга идеологија, само што су њени облици и начела својеврсни, философске претпоставке су другачије, а историјска база јој се у корену разликује од идеологија које су нама познате и на које смо навикли.

Та идеологија је либерализам. Она се заснива на догми о „аутономној индувидуи“ (тј. на доследном индивидуализму), „практичној рационалности“, вери у технолошки прогрес, на концепцији „отвореног друштва“, на уздизању начела „тржишта“ и „слободне размене“ не само у економски, него и у идеолошки, социјални и философски апсолут.

Либерална идеологија је „десна“ у уском економском смислу, односно, „лева“ у смислу хуманитарне реторике. При томе све друге спојеве десног и левог, и или једноставно десно и лево по себи, либерализам одбацује, демонтира, маргинализује, ускраћује им право грађанства. Уместо отворених физичких репресија против оних који другачије мисле, он прибегава тактици благог гушења, постепеног померања на маргину друштва, економског дављења дисидената и опонената и тако даље. Али чињеница остаје чињеница: доминантна идеологија Запада (либерализам) активно се бори против алтернативних политичко-идеолошких пројеката, али ради постизања својих циљева користи методе истанчаније, „мекше“ изоштреније него што су други облици тоталитаризма – али методе које су баш због тога само још ефикасније.

Либерални тоталитаризам није бруталан, није отворен, већ је замагљен, нестваран и невидљив. Али ништа мање суров. Постојање „доминантне идеологије“ ма Западу постепено се све јасније схвата у нашем друштву. Реалност либерализма или идеологије либерализма постала је очигледна, те смо, према томе, дошли до веће одређености.

Присталице Запада нужно морају од сада да деле све идеолошке претпоставке конкретног либерализма (а не неке магловите „демократије“ под којом свако има право да подразумева нешто магловито и деодређено), а његови противници да се уједињавају у неприхватању те идеологије.

Међутим, либерализам има још један, скривени слој. Ради се о неком богословским и религиозним претпоставкама које су, на крају крајева, довеле Запад до оног идеолошког модела који се у њему укоренио и данас постао доминантан. Тај слој није толико универзалан и недвосмислено прихваћен, као што су то вулгарни клишеи „отвореног друштва“ и „људских права“, али ипак је управо он основа и тајни извор либералне идеологије која преовлађује на планети, либералне идеологије која је сама по себи само врх леденог брега.

Ради се о протестантској есхатологији.

Извор: Трећи простор, Борба за веру

Подели...
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on VKShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someonePrint this page