Остаци пронађени у сићевачким пећинама трећи најстарији у Европи

Открића из сићевачких пећина изашла и у страним научним часописима. Фото: Милица Јовановић

Мамути, носорози, коњи и неандерталци настањивали су Сићевачку и Јелашничку клисуру, открили су археолози и антрополози који раде у пећинама Пештурина, Мала и Велика Баланица. Како тврди професор Душан Михаиловић, ове пећине су право благо и ко зна шта се још у њима може наћи, јер су овде нађени трећи најстарији остаци у Европи.

Остаци великих човеколиких мајмуна, односно хоминида, пронађени су на ова три локалитета, нагласио је професор Универзитета у Београду Душан Михаиловић, као и да су једина у Србији са таквим открићима.

Ми имамо остатке старе 500, 300, 100 и 20 хиљада година. Имамо целу праисторију Европе овде у пречнику од 10 км, имамо налазе који су јединствени у Европи. Тако да је ово јединствена прилика да се направи својеврсни центар где би се туристима, свим заинтересованим људима, студентима, ученицима, широј јавности представило све то – прича Михаиловић.

Експедиција истраживача овде се налази већ неколико година, а за њих су пећине у Јелашничкој клисури непресушни извор проналазака. О томе колико су ови остаци и њихово проучавање значајни, сведочи и одушевљење археолога из Сједњних Америчких Држава.

Када сам јавио колеги из Америке, који је познати археолог, да смо нашли нову пећину у Јелашничкој клисури, која садржи остатке старе између 20 и 15 хиљада година, он је рекао: Душане, рекао сам ти да је ово српска Атапуерка. Атапуерка је најпознатије налазиште палеонтрополошко налазиште у Европи – прича Михаиловић.

Анализе пронађених ткива показале су да су овде живели носорози и мамути. Фото: Милица Јовановић

Изградња прилаза и рекламирање рецепти за туристе

Проблем код ових налазишта су трагачи са благом, јер се већ дешавало да у својим потрагама униште вредне локације. Зато је неопходна заштита пећина, а у недостатку системског решења чувари су комшије.

Породица Тошић, која је археолозима и показала пут до пећине, има кључеве капија које су постављене на улазима. Драган Тошић, који живи у кући најближој Баланици до сада се извежбао па је, услед честог дружења са антрополозима, стекао довољно сазнања да буде кустос људима који долазе у обилазак.

У периоду када је почело истраживање ми смо били са професором Михаиловићем и малтене смо постали породица и кућни пријатељи. Док они не раде ископине, кључеви пећина су код мене и стално их обилазимо због људи који би то могли да оштете. Док они нису ту имамо разне посете: били су Београђани, странци – каже Драган Тошић.

Он је рекао и да му је жао што Град не обраћа већу пажњу на овај локалитет, те да је Дарко Булатовић четврти градоначелник који само обилази пећину. По његовом мишљењу, прилагођавање прилаза и маркетинг много би допринели популаризацији овог места и давању пажње, коју заслужује.

У пећини Велика Баланица пронађени су и трагови ватришта. Фото: Милица Јовановић

Са овим се слаже и Михаиловић, који објашњава да је ово довољно значајно откриће, које има потенцијал да врло лако заинтересује туристе. Потребан је само квалитетан маркетинг и медијска укљученост у нова открића.

Тај културни туризам и туризам везан за палеолит је иначе у Европи веома развијен и доноси велике приходе, нарочито у Француској. Тако да су се стекли сви услови да се и овде покрене један такав пројекат – прича Михаиловић.

Иако је јасно да Ниш нема новац за подизање велепних грађевина, какве су направљене у Француској око оваквих налазишта, пећина у граду Буж прави је пример нешто скромнијег пословања. Око ње је изграђена мрежа пећинских кућица, које су претворене у музеје, у којима су изложени експонати.

Извор: Јужне вести

Подели...
Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on VKShare on LinkedInPin on PinterestEmail this to someonePrint this page